Култура

Кикинда је средиште културе и уметности у Севернобанатском округу. Овде се налазе бројна археолошка налазишта која сведоче о развијеној цивилизацији и култури на тлу северног Баната.

На простору око града налазе се богати трагови остатка старих и ишчезлих култура и цивилизација. Бројне хумке, некрополе и многа археолошка налазишта у околини сведоче да су овде људи живели у организованим заједницама и пет хиљада година пре нове ере. Ово подручје је било привремено или трајније боравиште припадника многих народа који су пристизали у Панонску низију. Ту су трагови култура млађег каменог и бронзаног доба, Келтске цивилизације, Дачана, Сармата...

Најстарија установа из области културе у Кикинди је Народна библиотека која после Другог светског рата носи име књижевника и културног радника, али и политичара, Јована Поповића. Народна библиотека основана 1845. године као прва Српска читаоница. Данас је то модерна библиотека са више од 150 хиљада наслова и богатим културним програмом који је истиче и издваја у односу према сличним установама у земљи.

Корени позоришног живота у Кикинди су дубоки. Прва позоришна представа изведена је далеке 1796. године и то на немачком језику, а маја 1834. године на српском. Био је то комада Јована Стерије Поповића, "Светислав и Милева", изведен у кафани "Код златног плуга".

Народно позориште у Кикинди основано је пре више од пола века, 2. децембра 1950. године, под именом Градском аматерско позориште, да би почетком деведесетих (1993) прешло у професионално позориште.

Друштво за неговање музике "Гусле" у Кикинди основано је 1876. године и то је једна од најстаријих културних установа у граду, а најстарија хорска и музичко-фолклорна институција Срба на овим просторима. ДЗНМ Гусле и данас је једна од најактивнијих институција културе, која у оквиру својих секција окупља стотине чланова, од најмлађих узраста, до ветерана музике, игре и песме...

У Кикинди се сваке године током јула месеца одвија јединствени у свету - Интернационални вајарски симпозијум скулптуре у теракоти ТЕРА. Први пут је одржан 1982. године и до сада је на Симпозијуму учествовало око 150 вајара из 30 земаља са свих континената.

Кикинда је град у којем су рођени и успешну каријеру започели бројни уметници.

Никола Алексић, сликар, спада у ред најзначајнијих портретиста Бидермајер епохе. Алексић је у периоду од 1837. до 1840. године живео у Кикинди, а Народни музеј поседује збирку од 11 његових портрета.

Архимандрит Павле Кенђелац (1766-1834) био је један од најзначајнијих Срба у 19. веку, рођен је у Кикинди, и аутор је два значајна научна дела Јестестословље (природопис) и Збитијасловље (историја најзначајнијих догађаја).

Ђура Јакшић, једно од најкрупнијих имена кикиндске културне прошлости, иако је кратко боравио у овом севернобанатском граду оставио је неизбрисив траг као сликар, песник и наравно боем.

Мирослав Мика Антић, један од највећих стваралаца српске поезије и прозе, рођен је у Мокрину 1932. године.

У ред најзначајнијих уметника свакако спада и сликар Радивоје Бербаков (1925 -2003). Његове слике, које имају одлике импресионистичког и реалистичког стила, излагане су у Београду, Новом Саду, али и на сталним поставкама у Немачкој и САД.