Privreda

Kada je reč o rudnim bogatstvima teritorija opštine Kikinda izuzetno je bogata nalazištima nafte i gasa kao i glinom visokog kvaliteta. Prirodni resurs čini i plodno zemljište.Pod poljoprivrednim zemljištem je oko 62.000 ha.

Kikinda predstavlja industrijski razvijeno područje i zauzima važno mesto u privrednom razvoju AP Vojvodine i Republike Srbije. Industrija u opštini Kikinda predstavlja oblast od prioritetnog značaja i bazira se najvećim delom na raspoloživoj sirovinskoj osnovi, proizvodnim kapacitetima i kvalitetnim kadrovskim potencijalom. Industrijska proizvodnja je veoma raznovrsna, a raspoloživi proizvodni kapaciteti su uglavnom prerađivačkog karaktera sa visokim stepenom finalizacije proizvoda.

Najznačajnije privredne grane su: metalska industrija - Livnica "Kikinda" članica grupe "Cimos" Kopar, "Le Belier Kikinda",Grindex; industrija građevinskog materijala - "Toza Marković"; naftna i hemijska industrija – NIS Pogon „Severni Banat“, između 41 i 42 odsto srpske proizvodnje nafte i oko 40 odsto domaće proizvodnje gasa realizuje sa na ovom području, "MSK" Kikinda, "Bell Chemicals", "Blik Produkt"; prehrambena industrija - "Banini", "Prima Produkt", „Kikindski mlin” , "Mokrin mlek", „G-Graphix“, „Grindex“,“Emmepi“,“Novuum“, "Atler Fontana"; prerađivačka industrija - "Agroseme" i fabrika stočne hrane "Standard"; trgovina: "Angropromet" i "Pro Media", "Bus Computers"...

I pored uloženih napora da se dostigne visoki stepen razvijenosti privrede i tržišta, oseća se stagnacija u razvoju. Izlaz se vidi u prestrukturiranju privrede, prilagođavanju novim uslovima privređivanja i aktivnom razvoju malih i srednjih preduzeća, koja su fleksibilnija na tržištu. Lokalna samouprava aktivno učestvuje u dešavanjima i podršci razvoju privrede kroz različite aktivnosti kao što su osnivanje Saveta za privredu,organizovanje raznih seminara i tribina,efikasnijim radom u samoj Opštini itd.

Poljoprivredna proizvodnja organizovana je u dvadesestak preduzeća i zemljoradničkih zadruga Već nekoliko godina izražen je problem zbog uticaja vremenskih uslova, koji imaju karakter elementarne nepogode. Sem toga i nedostatak materijalnih sredstava, zbog nedovoljne akumulacije kapitala, usled čestih varijacija u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, zahteva razmišljanje o promeni setvene strukture i ulaganjima u zalivne i sisteme za odvodnjavanje.

Poslednjih godina je povećana proizvodnja u plastenicima, koju karakteriše rad na malom prostoru uz intenzivnu primenu naučnih i agrotehničkih mera kao i visoki prinosi. Lokalna samouprava daje podrsku razvoju poljoprivrede kroz više projekata kao što je formiranje agrozone,osnivanje biznis inkubatora,edukacijom individualnih poljoprivrednih proizvođača. U narednom periodu prioriteti će biti stvaranje preduslova za dovođenje investitora,rešavanje problema nezaposlenosti, razvoj i podrška malim i srednjim preduzećima i poljoprivredi.